RATEL: Čak 35 operatora sa značajnom tržišnom snagom (ZTS)

srbija

ZTS terminacija

Foto: Igor Ovsyannykov

Nova analiza veleprodajnog tržišta terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži je pokazala da u Srbiji ima čak 35 ZTS operatora. RATEL je ovom analizom praktično utvrdio da svi registrovani operatori fiksne telefonije potpadaju pod kategoriju dominantnih – ZTS na konkretnom tržištu.

Spisak Operatora fiksne telefonije koji su istovremeno i ZTS

Izvor: telekomunikacije.net

Relevantno veleprodajno tržište terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži se odnosi na tržište na kome operatori korisnicima nude veleprodajnu uslugu terminacije (završavanja) poziva u mrežu operatora pružaoca usluge terminacije, pri čemu operator korisnik, iz čije mreže je iniciran poziv, plaća ugovorenu cenu terminacije operatoru pružaocu usluge u čijoj mreži se poziv terminira.

Ovde treba napomenuti da je godinama unazad, pre liberalizacije tržišta, Telekom Srbija važio za tzv. „incumbent“ operatora, dok su svi ostali potpadali u kategoriju „alternativnih operatora“.

Incumbent ili „zatečeni“ operator je izraz koji se koristi da označi operatora koji je duži vremenski period imao isključivo pravo pružanja telekomunikacionih usluga (monopol) u periodu pre liberalizacije tržišta telekomunikacija. Uglavnom se radilo o operatoru u državnom vlasništvu, koji je istovremeno jedini posedovao i infrastrukturu koja je neophodna za pružanje usluge (npr. dugo vremena je to bio Dojče Telekom u Nemačkoj, Telefonika u Španiji, pa i Telekom u Srbiji). Alternativni operator je izraz koji se koristi za operatora koji na tržištu posluju po režimu opšteg ovlašćenja (general authorization) i po pravilu za pružanje usluga fiksne mreže ne koriste javnu fiksnu telefonsku mrežu (PSTN mrežu).

RATEL u sprovođenju analize procenjuje sve neophodne kriterijume (ukupno 12) za utvrđivanje pojedinačne značajne tržišne snage operatora koji su propisani članom 61 Zakona o elektronskim komunikacijama. Analiza tih kriterijuma pokazuje da li neki operator ima dominantan (ZTS) položaj na određenom ex ante tržištu. Upravo zbog ovoga treba primetiti da je jako čudno da su svi operatori dominantni na pomenutom tržištu.

Tržišno učešće Telekoma skoro 90%

Ključni podatak za objektivno sagledavanje operatora sa ZTS u fiksnoj telefoniji je taj da Telekom Srbija ima 89,3% tržišnog učešća ako se posmatra po broju korisnika fiksne mreže. Prvi naredni ZTS – SBB ima skoro 10 puta manje korisnika (9,1%), a preostalih 33 zajedno čak više desetina puta manje (1,6%). Idealnom raspodelom (što nije primer na tržištu u Srbiji), svaki od ovih operatora imao bi oko 1224 korisnika korisnika fiksne mreže. U realnosti broj korisnika fiksne telefonije operatora Telekom je čak 2.277.150 od ukupno 2,55 miliona. Iz ovih podataka nije teško zaključiti da će u praksi nesrazmerno veliki broj poziva zapravo biti terminiran upravo u Telekomovoj mreži. Uprkos tome RATEL smatra da su svi fiksni operatori ZTS.

Telekom vs ostali ZTS

Broj korisnika fiksne telefonije Telekoma u odnosu na ostale u periodu 2014-2016

Izvor: telekomunikacije.net

Svaki ZTS ima 100% tržišno učešće u svojoj mreži

RATEL svoju odluku pravda na sledeći način: „Specifičnost tržišta terminacije poziva se ogleda u tome što za poziv upućen krajnjem korisniku ne postoji alternativa osim da poziv završi u mreži operatora čiji je korisnik pretplatnik. Iz toga sledi da svaki operator ima 100% tržišno učešće u svojoj mreži, odnosno na relevantnom tržištu.“ 

Ovakvim tumačenjem RATEL zapravo kreira 35 pojedinačnih tržišta terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži na na kojima je svaki operator dominantan u „svom dvorištu“, odnosno u svojoj mreži, iako nečije „dvorište“ ima samo jednu kuću, a drugo više od 2,5 miliona kuća.

Karakteristike tržišta javno dostupne telefonske usluge preko javne fiksne telefonske mreže

Ovde je zanimljivo podsetiti se najznačajnijih pokazatelja ovog tržišta. Pre svega, po poslednjim dostupnim podacima na godišnjem nivou (2016), na njemu se ostvaruje prihod 34,7 milijardi dinara (oko 290 miliona evra), a  kao što smo nedavno objavili, 50% od ovih prihoda čine prihodi od  pretplate za fiksnu mrežu. Broj korisnika fiksne mreže iznosi oko 2,55 miliona dok penetracija fiksne telefonije prema broju pretplatnika u 2016. godini iznosi 36,07%. Što ukazuje na to da je najznačajniji segment prihoda upravo pretplata koja množenjem sa brojem korisnika, opet „izbacuje“ Telekom na dominantno mesto među ZTS.

Evropska praksa

Treba ipak ukazati i na to, da je slična logika primenjena u čak 21 zemlji Evrope, gde su analize tržišta takođe utvrdile da su svi operatori fiksne telefonije ZTS na tržištu terminacije poziva. Izuzetak su  tržišta zemalja Nemačke, Bugarske, Švajcarske, Hrvatske, Litvanije, Lihtenštajna, Crne Gore, Makedonije, Malte, Poljske, Rumunije, Švedske, Slovačke i Velike Britanije.

Primena različitih odluka za slična tržišta

Podsećamo vas da je nedavno RATEL objavio rešenje kojim je odredio cenu terminacije poziva u mobilnoj mreži od 1.1.2018.godine, a gde nije primenio istu logiku da se svaki poziv terminira u „dvorištu operatora“. Naime, kod veleprodajnog tržišta terminacije poziva u mobilnoj mreži, za ZTS su proglašeni Telekom, Telenor i VIP, a izostala su  preostala dva registrovana virtuelna mobilna operatora (MVNO operatora) Mundio Mobile i Globaltel. Tako je potpuno veštački odvojio pojmove terminacije u mobilnoj i terminacije u fiksnoj telefoniji, iako nema dovoljno opravdanja za takav stav.

Zaključite sami?

Javne konsultacije povodom izveštaja o analizi veleprodajnog tržišta terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži na fiksnoj lokaciji (tržište 3) se završavaju  30. novembra 2017. godine i ovom prilikom telekomunikacije.net ostavljaju čitaocima da sagledaju celu situaciju i eventualno daju svoje mišljenje o ovakvoj odluci RATEL-a.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*