Digitalizacija radija: Trendovi u svetu i situacija u Srbiji

srbija

Digitalizacija radija: Trendovi u svetu i situacija u Srbiji

Foto: Felipe Belluco

Digitalizacija radija je jedan od važnijih strateških ciljeva politike u oblasti telekomunikacija u Srbiji, a po svemu sudeći će biti i jedno pitanje koje će se razmatrati i prilikom donošenja nove medijske strategije. Podsećamo, digitalizacija radija se pominje još u Strategiji za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji koja je doneta još 2009. godine. Tada je izabran tzv. DAB+ standard za digitalno emitovanje audio signala, ali, osim toga, nije bilo jasnih smernica ni kada će se desiti prelazak na digitalni signal, i na koji način će se to ostvariti.

Javne konsultacije RATEL-a o Planu raspodele

RATEL je pre nešto više od mesec dana objavio poziv za učešće u javnim konsultacijama na predlog Nacrta Pravilnika o utvrđivanju Plana raspodele frekvencija/lokacija/oblasti za terestričke digitalne zvučne radiodifuzne stanice u delu VHF opsega (216-230 MHz) za teritoriju Republike Srbije. Nacrt Pravilnika potvrđuje izbor DAB+ standarda za digitalno zemaljsko emitovanje audio signala i MPEG-4 HE-AAC v2 standarda za kompresiju podataka. Izabran je SFN tip mreže. Takođe definisane su oblasti za emitovanje radio signala, raspodela T-DAB frekvencijskih blokova po oblastima, kao i tehnički parametri frekvencijskih dodela.

Planovi raspodele su dokumenti koji po Zakonu o elektronskim komunikacijama sadrže uslove za raspodelu radio-frekvencija iz namenjenih radio-frekvencijskih opsega, raspodelu radio-frekvencija po lokacijama ili oblastima za jednu ili više radio-komunikacijskih službi i delatnosti, kao i druge potrebne tehničke uslove za korišćenje radio-frekvencija.

Nacrt pravilnika dostupan je na internet stranici RATEL-a:

null

null

Korisnička osnova i digitalizacija radija

Prijem digitalnog radio signala moguć je putem nekoliko platformi: zemaljskog sistema predajnika za emitovanje digitalnog radija, satelitskog sistema i interneta. U našoj zemlji je i dalje najzastupljeniji način prijema radio signala putem zemaljskog sistema predajnika, imajući u vidu da ova mreža pored stacionarnog omogućava i mobilni prijem, a ne zahteva optičku vidljivost predajnika i prijemne antene već samo odgovarajući nivo predajnog signala.

Za razliku od televizije, gde je korisnik stacionaran, u slučaju radija bitno je obezbediti mobilni prijem signala imajući u vidu da veliki broj korisnika sluša radio program u automobilu.

U svetu se danas koriste različiti digitalnih sistema za radio: DRM, DAB, IBOC i ISDB-T SB. SAD je uvela digitalne hibridne sisteme (satelitske i zemaljski): XM radio i Sirius. Ekonomska održivost ovih sistema se zasniva na  pretplati.

Sa druge strane, u Evropi i drugim delovima sveta radio je bio i ostao servis u tzv. slobodnom prijemu (free to air), što je uticalo i na (ne)zainteresovanost korisnika za inovacije u ovom segmentu. Naime većina korisnika nije svesna postojanja digitalnog radija i smatra da je sa analognim radiom postignut dobar odnos cene i ponude. Zato će jedan od većih izazova koje nosi digitalizacija radija upravo biti „uspostavljanje korisničke osnove“, odnosno motivisanje korisnika da zamene svoje jeftine analogne prijemnike sa trenutno skupim digitalnim prijemnicima.

Razlika u pogledu kvaliteta i dodatne vrednosti digitalnog radija, ili bar informacija dostupnih potrošačima, mora biti dovoljno važna da opravda dodatni trošak za prosečnog korisnika, mada cene uređaja padaju. Osim toga, čak i u slučaju da se desi isključenje analognih radio uređaja, mali spektar bi bio oslobođen, u poređenju sa delom spektra koji je oslobođen prelaskom sa analognog na digitalno emitovanje TV signala.

Prednosti koje za sobom nosi digitalizacija radija

Od digitalizacije radija, korisnici mogu da očekuju:

  • bolji prijem radio signala
  • bolji kvalitet zvuka
  • veći izbor sadržaja
  • korišćenje interaktivnog vizuelnog radija
  • veća mobilnost

Uvođenjem novih komponenata i uređaja kao što su CD plejeri i MP3 plejeri, ljudi su želeli bolji kvalitet zvuka, kao i mogućnost za prenos podataka. Krajem 90ih evropske zemlje su razvile novu radiodifuznu uslugu zasnovanu na OFDM tehnologiji, koristeći najsavremenije tehnologije poput T-DAB audio kodera. T-DAB predstavlja osnovu drugih svetskih sistema: DRM, IBOC.

U slučaju pružalaca audio sadržaja prednosti su:

  • smanjenje operativnih troškova u pogledu troškova prenosa i emitovanja radio signala
  • nove mogućnosti za pružanje sadržaja i reklamiranje
  • veći stepen povezanosti u digitalnom okruženju
  • mogućnosti uvođenja dodatnih usluga

Uvođenje digitalnih tehnologija i efikasnih audio/video kompresija omogućava uvođenje velikog broja programa (sadržaja) u poređenju sa analognim sistemima,  uz veoma visok kvalitet zvuka, koje prate podaci (programski vodiči, informacije o saobraćaju). Pored toga, digitalni zvučni sistemi mogu obezebditi i nepokretne slike.

Koristi može da ima i država i one se odnose na:

  • efikasnije korišćenje radio-frekvencijskog spektra u namenjenim kanalima (više programa) ali takođe korišćenje susednih kanala bez izazivanja smetnji;
  • značajno smanjenje izračene snage za istu oblast pokrivanja sa boljim kvalitetom zvuka: npr za DRM sisteme 80kW umesto 250 kW vršne snage

Digitalni sistemi za emitovanje radio signala 

Različiti digitalni sistemi su razvijani za zemaljsko emitovanje radio signala u različitim frekvencijskim opsezima. Neki od najzastupljenijih sistema su:

  • DRM – Digital Radio Mondiale – (sistem A Preporuka ITU-R BS.1514).
  • IBOC – In Band On Channel (sistem B Preporuka ITU-R 1514 i sistem C Preporuka ITU-R BS.1114).
  • ISDB-TSB – Integrated Services Digital Broadcasting Terrestrial – (sistem F Preporuka ITU-R BS.1114).
  • T-DAB – Terrestrial Digital Audio  Broadcasting – (sistem A Preporuka  ITU-R BS.1114).

DAB tehnologija

DAB (Digital Audio Broadcasting) je predstavlja sistem za digitalni radio prenos koji je razvijen u okviru evropskog EUREKA 147 projekta koji je još 1987. godine započeo sa radom na osmišljavanju budućeg standarda. DAB se za sada koristi u opsegu VHF III (174-230 MHz) i u delu L opsega odnosno 1452-1492 MHz. Tehnologija je podržava prijem signala na mobilnim, fiksnim i prenosivim uređajima. Takođe, omogućen je prenos više audio programskih sadržaja na jednoj radio-frekvenciji. DAB je prva komercijalna tehnologija koja se bazirala na tehnici OFDM, a koja je danas osnova najvećeg broja modernih digitalnih komunikacionih sistema. ETSI je, uočivši nedostatke u zaštiti audio signala u prenosu, kao i razvojem efikasnijeg i savremenijeg načina kodovanja istog, 2007. godine predložio usavršenu verziju pod imenom DAB+.

Troškovi uspostavljanja radio mreže FM vs DAB+

Ukoliko hoćemo da razmotrimo troškove postavljanja FM i DAB+ mreže, pretpostavimo da se traži ista zona pokrivanja za oba tipa radio prenosa, da u zoni pokrivanja postoji bar 18 programa i da svi programi ispunjavaju traženi kvalitet zvuka.

U slučaju FM radio sistema svaki program zahteva svoju mrežu, svaki predajnik koristi drugu frekvenciju. Ukoliko je predviđen prenos 18 programa, bilo bi potrebno 18 FM predajnika, 18 frekvencija, pri čemu se za svaku frekvenciju plaća naknada za njeno korišćenje, 18 linkova za prenos programa između studija i predajnika, 18 RDS kodera, 18 antena.Emitovanje u FM mreži pre digitalizacije radija

Šema emitovanja u FM mreži Izvor: telekomunikacije.net

Sa druge strane, u slučaju DAB+ radio sistema jedna mreža, koja radi na jednoj frekvenciji može da obezbedi emitovanje 18 različitih programa. Da bi se kroz DAB+ mrežu emitovalo 18 programa na jednoj frekvenciji (uz pretpostavku da je protok po svakom programu 64kbps, DQPSK modulacija i korekciju greške FEC=0,5). Za prenos 18 programa potreban je 1 DAB predajnik, 1 frekvencija, koja podrazumeva plaćanje jedne naknade za korišćenje frekvenicje, 1 headend i 1 antenski sistem. U slučaju prenosa 24 programa, svaki program bi raspolagao protokom od 48kbps.

Emitovanje u DAB+ mreži nakon što se završi digitalizacija radija

Šema emitovanja u DAB mreži Izvor: telekomunikacije.net

Upoređivanje troškova investiranja u mrežu, vodi zaključku da je postavljanje DAB mreže je 11 puta jeftinije od FM mreže.

DAB/DAB+ na globalnom nivou

DAB/DAB+ tehnologija digitalnog radija trenutno je u fazi ekspanzije u mnogim državama Evrope. Imajući u vidu da tehnologija DAB+ nudi brojne prednosti kako za pružaoce programskog sadržaja tako i za slušaoce, kao i da je u potpunosti razvijena i testirana, očekuje se da će se i preostale države opredeliti za uvođenje iste tehnologije i tranziciju na digitalne sisteme za emitovanje radio programa.

WorldDAB je globalni industrijski forum koji se fokusira na DAB digitalni radio, u cilju podrške implementacije digitalnog radija zasnovanog na DAB/DAB+ standardima. Ovaj forum obuhvata 87 članova iz 27 država iz svih sektora industrije: proizvođači opreme i vozila, javni i komercijalni mediji, operatori, regulatori i tela koja se bave razvojem u oblasti elektronskih komunikacija.

Na sajtu WorldDAB mogu se naći najnovije informacije o uvođenju digitalnog radija DAB/DAB+ na svetskom nivou. Podaci koji su takođe prikazani odnose se na pokrivenost teritorije digitalnim radiom, vrstu usluga koje se pružaju preko radio mreže, zastupljenost prijemnika, automobilski sektor, pilot mreže, regulaciju ovog tržišta, reklamiranje i emitovanje programa u hitnim slučajevima.

null

null

Infografik DAB/DAB+ presek po državama Izvor: WorldDAB

Evropska komisija zajedno sa WorldDAB forumom razmatra potencijalno uključivanje digitalnog zemaljskog radija u Strategiju jedinstvenog digitalnog tržišta.

Da se vratimo na Srbiju

Dakle, kao što je već rečeno, strateški dokument koji uređuje prelazak na digitalno emitovanje se jako sumarno izjašnjava o principima na kojima će se zasnivati prelazak na digitalno emitovanje radio programa.

Pored toga, Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama koji je bio na javnoj raspravi tokom decembra 2016. godine, u članu 116. govori o tome da nadležno ministarstvo treba da donese „akt o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje medijske usluge radija i pristupu multipleksu“ u saradnji sa RATEL-om i REM-om. Ovaj akt (pravilnik) bi naročito trebalo da uredi:

  • način i vremenski raspored prelaska;
  • zahteve i dinamiku koja se odnosi na uspostavljanje mreže za digitalno emitovanje;
  • zahteve za formiranje multipleksa;
  • obim korišćenja frekvencija u meri u kojoj je to neophodno za uspešno obavljanje prelaska na digitalno emitovanje.

Ova odredba je slična članu 104 važećeg ZEK-a koji je uređivao prelazak na digitalno emitovanje TV programa, pa se može pretpostaviti da će proces prelaska imati sličnosti sa prelaskom na digitalnu televiziju. Tako bi procesu verovatno morala da prethodi nova strategija, koja će dati osnovne strateške smernice što se tiče prelaska na digitalno emitovanje. Potom, zakon bi dao osnov za donošenje podzakonskog akta, koji bi u detalje regulisao (pravno)  proces prelaska, a tek onda bi imalo smisla donositi Plan raspodele. Zbog toga se može zaključiti da je potez RATEL-a prilično preuranjen, jer još uvek nemamo odgovore na ključna pitanja:

  • Da li će u procesu prelaska analogni signal nastaviti da egzistira (simulcast) ili će biti potpuno isključen (switch off)?
  • Koji je plan za uspostavljanje mreže?
  • Koji je rok za prelazak?
  • Da li postoji zainteresovanost za prelazak na digitalno emitovanje i među pružaocima medijske usluge radija? Koji su eventualni njihovi troškovi?
  • Ko će biti operator multipleksa i distribucije radio signala? Da li opet JP ETV ili neki privatni operator?
  • Da li će u doglednoj budućnosti postojati dovoljni broj prijemnika?

Zbog svega ovoga i nije jasno koja je svrha javnih konsultacija koje se završavaju 11. oktobra 2017. godine, a detalje koji se odnose na digitalizaciju radija ćemo saznati verovatno tek kada se donese pomenuta strategija.

Tržište radija u Srbiji

Po podacima kompanije IPSOS iz juna ove godine (koje pokrivaju drugi kvartal 2017) u Srbiji radio sluša oko 2,4 miliona korisnika (oko 38% od ukupne populacije), najslušanije su radio stanice sa nacionalnom frekvencijom, a među njima prednjači radio Play (sa oko 420 hiljada slušalaca).

Po procenama kompanije Nielsen, ukupna vrednost medijskog tržišta u 2016. godini je iznosila oko 174 miliona evra. Neto vrednost tržišta radija je činila oko 4.7% od ukupne neto vrednosti tržišta medija u Srbiji, odnosno oko 7.2 miliona evra.

To znači da su prihodi od radija relativno skromni kada se uporede sa ukupnim prihodima od medijskih usluga, što opet znači da pružaoci medijske usluge radija nemaju toliku ekonomsku moć koju imaju televizije, te je pri formulisanju politike prelaska na digitalno emitovanje neophodno konsultovati i ekonomsku stranu priče.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*