Novi zakon koji uređuje e-poslovanje

Vlada RS usvojila predlog zakona koji uređuje e-poslovanje

srbija

Uskoro novi zakon koji uređuje e-poslovanje Novi zakon koji uređuje e-poslovanje

Foto: Mari Helin-Tuominen

Vladа RS je nedavno objavila da je usvojila Predlog zakona o el. dokumentu, el. identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (skraćeno: e-poslovanje). U bliskoj budućnosti očekuje se da će se pomenuti zakon naći i na dnevnom redu Narodne skupštine, što je naredni proceduralni korak ka usvajanju Zakona i njegovom potonjem stupanju na snagu.

Predlog zakona je usklađen sa Uredbom EU o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskim transakcijama (eIDAS Regulation) koja je u svim zemljama članicama EU u primeni od 1. jula 2016. godine.

E-poslovanje je do sada bilo uređeno Zakonom o elektronskom dokumentu i Zakonom o elektronskom potpisu. Sada je celokupna materija uređena jednim zakonom.

Šta nam donosi novi zakon koji uređuje e-poslovanje?

Iako su ovi propisi u primeni duže od 10 godina, koncept korišćenja elektronskog potpisa i elektronskog dokumenta nije dovoljno zaživeo u praksi. Neki od razloga se mogu naći u relativno visokim troškovima izdavanja elektronskog sertifikata, sa jedne i niska svest stanovništva o prednostima korišćenja elektronskog potpisa, sa druge strane.

Predlog  zakona koji uređuje e-poslovanje pokriva materiju: elektronskog dokumenta, potpisa, pečata, vremenskog žiga, kao i elektronske identifikacije i određivanja usluga od poverenja u elektronskim transakcijama, sa primarnim ciljem da se dalje razvija elektronsko poslovanje ali i elektronska Uprava. Drugim rečima, celokupna materija koja se odnosi na e-poslovanje će biti regulisana jednim zakonom usklađenim sa EU regulativom, što je značajna promena u odnosu na prethodni period.

Digitalni identitet lica

Jedna od najznačajnijih novina ovog zakona je elektronska identifikacija koja predstavlja postupak korišćenja ličnih identifikacionih podataka u elektronskom obliku čime se jednoznačno određuje pravno ili fizičko lice, odnosno dokazuje digitalni identitet lica.

Zakon definiše da se elektronska identifikacija omogućava korišćenjem određene šeme elektronske identifikacije u elektronskim transakcijama koja služe kao garant da identifikacioni podaci u elektronskom obliku odgovaraju tom licu.

Šeme elektronske identifikacije mogu da budu niskog, srednjeg i visokog nivoa zaštite u zavisnosti od rizika zloupotrebe i moguće štete. Tako da se u pojedinim elektronskim transakcijama u kojima je nizak rizik od zloupotrebe i nastanka štete mogu koristiti šeme el. identifikacije niskog nivoa zaštite čime bi samim tim troškovi šeme ovog nivoa zaštite bili niži i priuštiviji za građane.

Primeri elektronskih transakcija: podnošenje poreske prijave, on-line otvaranje računa u banci, internet plaćanja, upis na studije, prijava na tender, itd.

Prekogranična saradnja i uloga Evropske unije

Akcenat na prekograničnu saradnju u pogledu elektronske identifikacije je dat kroz saradnju nadležnog ministarstva (MTTT) sa nadležnim telima Evropske unije po pitanjima prekogranične interoperabilnosti šema elektronske identifikacije i preduzimanju mera  iz svoje nadležnosti kako bi se uspostavio što viši nivo interoperabilnosti šema elektronske identifikacije na nacionalnom nivou.

Registrovane šeme elektronskog identiteta koje ispunjavaju uslove iz Uredbe eIDAS se preko nadležnog Ministarstva prijavljuju Evropskoj komisiji čime se stvaraju svi preduslovi da građani Srbije koriste svoj digitalni identitet i u zemljama članicama EU.

Neophodno usvajanje brojnih podzakonskih akata

Nakon usvajanja Zakona, sledeći korak ka približavanju njegove primene u praksi jeste donošenje 17 podzakonskih akata u formi kojima se definiše e-identifikacija, e-dostavljanje, e-čuvanje, e-potpis u „klaudu“ i druge usluge od poverenja u elektronskom poslovanju i uspostavljanje mreže pružalaca usluga od poverenja.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*