Pregled tržišta telekomunikacija za 2016. godinu

srbija

Pregled tržišta 2016

Foto: Mike Tinnion

Kao što smo vam i najavili, RATEL je u toku prethodne nedelje objavio sveobuhvatan Pregled tržišta telekomunikacija za 2016. godinu.

Pregled tržišta telekomunikacija je sumaran prikaz tehničkih i ekonomskih parametara tržišta elektronskih komunikacija u Srbiji, koji RATEL objavljuje na osnovu podataka dobijenih od operatora i to još od 2005. godine. Sadrži ukupno 15 oblasti, a u odnosu na 2015. godinu, pored standardno obrađenih, ova publikacija pokriva i nekoliko novih tema koje se odnose na:

  • Tržište telekomunikacija u Evropi
  • Regionalni Roming
  • Pakete usluga
  • Bezbednost informacionih sistema

Tržište telekomunikacija Evrope

Ukupni prihodi od telekomunikacija u EU iznose neverovatnih 1 trilion evra sa preko 40 milijardi evra investicija godišnje. U Evropskoj uniji se po investicijama izdvajaju Španija, Nemačka, Francuska, Italija i Poljska (investirale oko 72% od ukupnog iznosa investicija).

Ovaj podatak govori da preostale članice EU investiraju u proseku oko 313 miliona evra godišnje, što je blizu vrednosti investicija u Srbiji u 2016 (262,5 miliona evra). To konkretno znači da smo u tom segmentu blizu evropskom proseku.

Imajući u vidu objavljene podatke o pokrivenosti stanovništva i teritorije Srbije signalom četvrte generacija, LTE signalom, za očekivati je da će investicije u 2017. godini dostignuti i premašit 300 miliona evra, što će nas još više približiti EU proseku.

Pregled tržišta pokazuje da građani troše čak 140 miliona dinara na pretplatu

Procentualno učešće operatora javne fiksne telefonije po broju korisnka ili po prihodima RATEL duže vreme ne objavljuje pa su podaci koje navodimo okvirna procena koja se pravi u odnosu na broj prenetih brojeva u javnoj fiksnoj mreži.

Na osnovu ovih procena se može reći da je tržište fiksne telefonije u Srbiji u velikoj meri „zaokruženo“, s obzirom da „incumbent“ operator Telekom Srbija „drži“ čak 90% tržišta. Tržišno učešće preostalih operatora je zato na nivou od nekoliko procenata.

Na tržištu fiksne telefonije postoji čak 13 malih operatora koji imaju tržišno učešće ispod 1% (plus SBB za koji se pretpostavlja da nema više od 5% tržišnog učešća).  Svi oni su proglašeni za operatore sa značajnom tržišnom snagom (ZTS operatori) na veleprodajnom tržištu terminacije (prijema) poziva u fiksnoj mreži, što je zanimljiv podatak s obzirom na njihov minimalni tržišni udeo.

Pregled tržišta navodi da je prihod ostvaren od pretplata za fiksnu telefonsku uslugu iznosio čak 50% ukupnih prihoda (oko 140 miliona evra). Drugim rečima, to znači da građani Srbije svake godine, potroše 140 miliona evra bez obzira na to da li zaista koriste uslugu ili ne.

Ekspanzija broja postpaid korisnika, pad prihoda od SMS-a i rominga

Ukupni prihodi koje su ostvarili mobilni operatori u Srbiji u 2016. godini iznose 907,5 miliona evra. Broj korisnika mobilne telefonije na kraju 2016. godine iznosio je oko 9,095 miliona. Prethodna godina ostaće upamćena i po tome da su postpaid korisnici po prvi put preuzeli primat po broju u odnosu na prepaid korisnike (udeo postpaid korisnika je oko 54%). Imajući u vidu nameru nadležnog ministarstva za telekomunikacije da novim Zakonom o elektronskim komunakcijama uvede obavezu registracije prepaid korisnika za očekivati je da se trend pada broja prepaid korisnika nastavi.

Uočljiv je i pad korišćenja SMS usluge za 12,8% na godišnjem nivou, što je verovatno posledica ekspanzije OTT usluga poput Viber, WhatsApp i Skype, koje operatori često pružaju po tzv. „Zero rating“ principu.

Od početka primene „number portability“ procesa u Srbiji preneto je ukupno 540.552 broja mobilnih korisnika, a u 2016. godini ovo tržište dostiže maksimalno 5% ukupnog tržišta mobilne telefonije.

Prihodi od roming usluge mobilnih operatora nastavljaju da padaju i u 2016. godini iznose 38,09 miliona evra, što je za oko 9,4 miliona evra manje u odnosu na iste prihode u 2015. godini. Reginalni sporazum o romingu i moguća primena RLAH i na zemlje Zapadnog Balkana u narednim godinama, će verovatno ubrzati ovaj pad.

Regionalni roming

Regionalni sporazum o romingu između Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine počeo je sa primenom od 30. juna 2015. godine sa ciljem snižavanja cena roming usluga u zemljama potpisnicama sporazuma u tri faze. Cene svih mobilnih usluga na veleprodajnom i maloprodajnom nivou usklađene su ovim Sporazumom sa Uredbom o romingu Evropske unije (Regulation EU No 531/2012). Trenutno je roming u regionu u tzv. trećoj fazi.

Pregled tržišta nudi još dosta zanimljivih podataka o tome koliki je broj korisnika iz Srbije koji posete zemlje u regionu, i obrnuto broj korisnika koji iz regiona koji posete Srbiju.

Rast tržišta Interneta

Karakteristika ovog tržišta u 2016. godini je nastavak rasta, povećanje protoka internet paketa i porast broja korisnika. Sa druge strane, evidentno je da se tržište polako svodi na dva glavna igrača, i to Telekom Srbija i SBB.  Naime, Telekom Srbija ima oko 45,9% fiksnog pristupa internetu, a slede SBB i IKOM sa 25,7 i 3,8%. Ovde treba pomenuti i to da je Komisija za zaštitu konkurencije odobrila uslovnu koncentraciju SBB i IKOM, što praktično ovo tržište svodi na dva velika sistema.

Pregled tržišta interneta

Tabela procentualnog učešća na tržištu Izvor: RATEL

Distribucija medijskog sadržaja

Ukupan broj korisnika distribucije medijskih sadržaja je, u odnosu na 2015. godinu, porastao za oko 4%, na ukupno 1,66 miliona što čini 66.87% ukupnog broja domaćinstava u Srbiji. Ovaj podatak pokazuje da je i u 2016. nastavljen trend smanjivanja broja korisnika koji televiziju prate putem zemaljske televizije u slobodnom prijemu (free to air), koji sada iznosi oko 33%. Rast broja pretplatnika ovog tržišta odražava se i na rast prihoda u ovoj oblasti koje iznose 18,34 milijarde dinara. 

Najdominantniji operator je SBB sa tržišnim učešćem od 48%, a slede Telekom Srbija sa 25%, Pošta – KDS sa 5%, IKOM sa 4%, Radijus Vektor i Kopernikus sa po 3% i Sat Trakt sa 2%. Pritom treba pomenuti da je IKOM u procesu preuzimanja od strane SBB-a, što znači da zajedno ova dva operatora imaju preko 50% tržišnog učešća. Takodje, zanimljiv podatak je da svi pomenuti operatori imaju preko 90% tržišnog učešća. Dakle, i ovo tržište je prilično „zaokruženo“.

Ovde treba napomenuti i to da je u 2016. godini RATEL registrovao i operatora plaćene terestrijalne televizije (Pay TV). Radi se o operatoru MTS Antena, koji predstavlja „zajednički poslovni poduhvat“ dva operatora u javnom vlasništvu: Telekom Srbija i JP ETV, čiji pravni status nije najjasniji.  Za ovog operatora još uvek nema egzaktnih podataka, a broj korisnika i tržišno učešće ćemo verovatno znati tek od sledećeg pregleda tržišta.

Pregled tržišta distribucije medijskog sadržaja

Tabela procentualnog učešća na tržištu Izvor: RATEL

Prema tehnologiji distribucije medijskog sadržaja KDS i dalje ima najveće tržišno učešće sa 57,8% zatim sledi IPTV sa 25,2%, dok je satelitski DTH prijem na trećoj poziciji sa 15,5%.

RATEL logo

Foto: Promo Izvor: ratel.rs

Ostale podatke iz pregleda tržišta telekomunikacija za 2016. godinu, možete pogledati na Internet stranici RATEL-a:

null

null

Takođe, ako želite da imate precizniju sliku o trenutnom stanju tehničkih i statističkih podatka tržišta elektronskih komunikacija telekomunikacije.net savetuje da podatke potražite u pregledu tržišta elektronskih komunikacija za drugi kvartal 2017. godine.

 

 

 

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*