UBER: Prevoznik ili Internet kompanija?

EU

Pravni problemi UBER-a u EU Pravni problemi UBER-a u EU

Sistem pružanja usluga transporta putem interneta možda će se potpuno promeniti zbog jednog slučaja pred Evropskim sudom pravde (C-434/15). Povod za ovaj slučaj je postupak pred Trećim privrednim sudom u Barseloni, koji je 2015. godine pokrenulo udruženje taksista iz Barselone (Asociación Profesional Elite Taxi) protiv lokalne ispostave internet giganta UBER u Španiji, tvrdeći da UBER nema neophodne dozvole za pružanje usluga prevoza u Barseloni, pa samim tim predstavlja nelojalnu konkurenciju ostalim prevoznicima.

Privredni sud iz Barselone se tim povodom obratio Evropskom sudu pravde kako bi taj sud dao mišljenje o tome koja pravila se primenjuju na kompaniju UBER  (EU ili domaća pravila), odnosno o tome koja je pravna definicija UBER-a, odnosno da li se on tretira kao transportna kompanija ili kao pružalac usluge informacionog društva.

Ako sud odluči da se radi o tome da se primenjuje isključivo EU pravo, UBER je pružalac usluge informacionog društva i ne mora da pribavlja dozvole i ispunjava druge uslove koji su po pravu konkretne države neophodne za pružanje usluga prevoza.  Suprotna odluka praktično vodi ka tome da će UBER u svakoj zemlji EU morati da ispuni regulatorne zahteve koji se odnose na taksi prevoz, pa posredna posledica može da bude svođenje UBER-a na “običnu” transportnu kompaniju, čime on gubi svoju jedinu uporednu prednost u odnosu na klasičan prevoz. Treba pomenuti i to da će se posledice ove odluke osetiti u svim državama članicama EU.

Advokat javnosti (Advocate General), kao poseban učesnik u postupku pred Evropskim sudom pravde, je povodom ovog slučaja, dao neobavezujuće mišljenje o statusu kompanije UBER kao pružaoca usluga. Ovo mišljenje, u praksi često predstavlja najavu toga kako će sud odlučiti u konkretnom slučaju. Polazi od toga da je usluga koju pruža UBER složene prirode i podrazumeva da se delimično pruža putem mreža elektronskih komunikacija, a delimično bez korišćenja tih mreža. Da bi se takva usluga tretirala kao usluga informacionog društva moraju da budu ispunjeni određeni uslovi, i to ili 1) da pružanje usluge putem mreža elektronskih komunikacija bude ekonomski nezavisno od (drugog) dela usluge koja se pruža putem mreža elektronskih komunikacija (na primer, posredničke platforme putem kojih se naručuju avio karte) ili 2) da su dva dela usluge neodvojiva, a da se glavna komponenta usluge pruža putem mreža elektronskih komunikacija (na primer, usluga onlajn prodaje robe).

Po ovom mišljenju Advokata, vozači UBER-a ne obavljaju delatnost koja je (ekonomski) nezavisna od platforme, budući da delatnosti vožnje nema bez UBER platforme, a pored toga, sama platforma kontroliše sve bitne aspekte pružanja usluge (određuje bonuse, cene i sl.). Takođe, glavna komponenta usluge je, po ovom mišljenju, transport a ne onaj deo usluge koji se pruža putem mreža elektronskih komunikacija. Kako nijedan od dva pomenuta uslova nije ispunjen, Advokat javnosti je zaključio da usluge UBER-a ne mogu da bude klasifikovane kao “usluge informacionog društva”, te je preporuka da se ubuduće one definišu kao “usluga u oblasti transporta”.

U iščekivanju odluke Evropskog suda pravde, treba pomenuti i to da tu nije kraj UBER-ovim “pravnim mukama”, budući da je pred istim sudom pokrenut još jedan postupak i to protiv UBER-a u Francuskoj (C-320/16), takođe zbog navodnog neovlašćenog pružanja usluge taksi prevoza, a UBER ima pravne probleme u gotovo svim zemljama gde posluje.

UBER je kompanija preko čije aplikacije možete da naručite prevoz. Aplikacija locira korisnika i nalazi vozače u blizini, prikazuje procenu naknade za prevoz i profil vozača koji će ga prevoziti. Nakon završetka vožnje iznos naknade se skida sa bankovnog računa korisnika (koji sam korisnik daje prilikom registracije). Aplikacija sadrži i “rating” opciju.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*