Uskoro registracija prepaid korisnika

Novi Zakon o elektronskim komunikacijama koji bi uskoro trebalo da bude usvojen propisuje obaveznu registraciju pripejd korisnika

srbija

Uskoro registracija prepaid korisnika Uskoro registracija prepaid korisnika

Foto: Antoine Barrès

Izmenama regulatornog okvira u Srbiji se po prvi put uvodi obavezna registracija korisnika usluge javne mobilne komunikacione mreže. Drugim rečima, prepaid korisnici koji su do sada na trafici ili u poslovnici telekomunikacionih operatora kupovali prepaid SIM kartice će, nakon početka primene novog Zakona o elektronskim komunikacijama, morati da se identifikuju i registruju.

U položaju postpaid korisnika neće doći do značajnijih izmena jer oni već prolaze neku vrstu registracije, budući da se prilikom zaključenja ugovora identifikuju i operatoru daju svoje lične podatke.

Sam član Nacrta zakona koji uređuje registraciju prepaid korisnika veoma šturo i ograničeno opisuje kako će postupak u praksi izgledati.

Nacrt Zakona o elektronskim komunikacijama je bio na javnoj raspravi u toku decembra 2016, a očekuje se da bude usvojen do kraja 2017. godine.

Mnogo nepoznanica u budućoj primeni

Obaveza operatora da registruje pretplatnika pre početka pružanja usluge, ostavlja brojna otvorena pitanja. Kako će se rešavati situacije u kojima pretplatnik odbije da se registruje, a insistira da mu se omogući kupovina prepaid SIM kartice. Da li je operator u obavezi da odbije da proda SIM karticu i/ili da odbije aktiviranje usluge? Uskraćivanje mogućnosti prodaje robe i usluge operatora se može shvatiti donekle i kao ograničavanje Ustavom zagarantovane slobode preduzetništva i samostalnosti privrednih subjekata.

Ono što je do sada pominjano u javnosti se uglavnom odnosilo na tehnički način implementacije obaveze registracije. Pretpostavka je da će primena biti slična „crnogorskom modelu“, odnosno da će postojati posebna registracija preko aplikacije, o čemu smo nedavno pisali.

Obrada ličnih podataka

Registracija podrazumeva i prikupljanje i druge radnje obrade ličnih podatka prepaid korisnika (fizičkih lica). Te radnje obrade odnose se na ime i prezime, broj lične karte ili pasoša, adresu pretplatnika i dodeljeni broj, odnosno dodeljenu identifikaciju prepaid korisnika. Dakle, obrađuje se veliki broj ličnih podataka koji bukvalno kaže sve o korisniku. Postavlja se pitanje da li će trafike kao jako prometna prodajna mesta, koja prodaju različite artikle (ne samo prepaid SIM kartice) biti u mogućnosti da obezbede nivo zaštite ličnih podataka koji propisuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i da li će njihovi zaposleni biti dovoljno obučeni da rukuju sa ovim obimom ličnih podataka.

Šta je uopšte cilj registracije prepaid korisnika?

Po Nacrtu zakona, jedna od svrha registracije i prikupljanja podataka o prepaid korisnicima je obrada zarad „pružanja i obračunavanja usluge“.  Prepaid paketi se već predefinisani budući da već sam prepaid paket kaže sve o usluzi koja će se pružati (broj minuta u saobraćaju, broj SMS-ova, količina podataka itd.), a usluge se plaćaju  unapred i bez mogućnosti potrošnje nakon što se „istroši“ postojeći kredit. Operatoru za ove svrhe zato lični podaci korisnika uopšte nisu neophodni.

Dodatnu konfuziju oko svrhe prikupljanja i obrade ličnih podataka unosi i to da se registracija pretplatnika povezuje sa „ispunjavanjem obaveze zadržavanja podataka u skladu sa zakonom koji uređuje zadržavanje podataka“. Ovaj zakon ne postoji u pravnom poretku Republike Srbije i jako je neuobičajeno da se ispunjavanje neke obaveze vezuje za buduću neizvesnu okolnost, pa ova odredba predstavlja presedan u pravilima izrade i pripreme zakonskih akata.

Zakonodavac još pominje i da se podaci koriste za potrebe pripreme,  zaključivanja,   izvršavanja,   izmene  ili raskida pretplatničkog ugovora. Od uvođenja mobilne telefonije u Srbiju prošlo je više od 2o godina. Za sve to vreme, prepaid kartice su se prodavale i cirkulisale bez nekih potrebnih dodatnih formalnosti. Nacrt zakona sada nameće novu obavezu registracije korisnika i opterećuje operatora sa novim ugovorima koje treba da zaključuje sa korisnicima, da bi potom to povratno „predstavio“ kao svrhu obrade podataka.

Takođe,  zakon propisuje da se podaci koriste i za potrebe izrade „javno dostupnog imenika“. Podsetićemo da nijedan lični podatak ne mora da se nađe u javno dostupnom imeniku, to predviđa i evropski regulatorni okvir, naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali i postojeći Zakon o elektronskim komunikacijama koji je čak i izričito propisao da pretplatnik ima pravo da odbije saglasnost za uključivanje ličnih podataka u javno dostupan telefonski imenik. 

Da rezimiramo, podaci će se koristiti za uslugu koja se već pruža i bez podataka, za obračun koji je nepotreban, za ugovore koji nisu morali da se zaključuju do sada, za ispunjavanje obaveza iz nepostojećeg zakona i na kraju za izradu javno dostupnog imenika gde će svaki korisnik moći da kaže da ne želi da njegovi podaci budu u takvom imeniku.

Pravilnik će bliže propisati način registracije korisnika

Na kraju, Nacrt predviđa i da način registracije pretplatnika bliže propisuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija na osnovu predloga koji priprema RATEL. Imajući u vidu ustavnu odredbu da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju isključivo zakonom, nejasno je šta bi ovaj podzakonski akt mogao dodatno da reguliše pošto je suština samog postupka registracije upravo prikupljanje i obrada ličnih podataka.

Treba ipak napomenuti da se još uvek radi o Nacrtu zakona. Trenutno ne postoje javno dostupne informacije o tome kada će se zakon naći u skupštinskoj proceduri, niti kakva je njegova finalna verzija.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*